БАЊАЛУКА – Илегални каменоломи шљунка дуж ријека Дрине и Босне за собом су оставили уништено земљиште и повећали опасност од поплава у приобалним подручјима. Осим тога, локације на којима су вршена ископавања постале су дивље депоније.
Ово су рекли активисти који се боре против нелегалне експлоатације шљунка у овим рекама, Момир Дејановић из Добоја и Душан Аћимовић из Зворника, гостујући у подкасту "Претрес", који заједнички реализују портал ЦАПИТАЛ и Транспаренци Интернатионал (ТИ) у БиХ. .
Чишћење речних корита маскира недозвољено вађење шљунка.
Момир Дејановић каже да је у Добоју изражен проблем нелегалне експлоатације шљунка у приобаљу ријеке Босне.
Он објашњава да је реч о фирмама које су добиле дозволу и имају уговоре за уређење корита реке, што подразумева и вађење шљунка.
„Нажалост, након истека рока за завршетак тог чишћења, установили смо да корито није очишћено. Шљункари ваде шљунак и остављају блато, тако да још увијек имамо неуређено корито ријеке Босне “, рекао је он.
Он је додао да, осим што извођачи ових радова не испуњавају у потпуности своје уговорне обавезе, не плаћају ни све накнаде које треба да плате.
„Други проблем је што се у експлоатацији шљунка из корита Босне фаворизују они који имају комерцијални интерес, дозволе и елаборати се прилагођавају њиховом, а мање јавном интересу “, објасниo је Дејановић.
Он је додао да је проблем што нема конкурса за додјелу ових послова и што се они углавном додељују повлашћеним предузећима која плаћају минималну накнаду.
„Имамо случај једне фирме из Шамца гдје је њихов представник рекао да ће платити три или четири пута већу накнаду ако успије добити тај посао. То значи да немамо конкуренцију“ , рекао је Дејановић и напоменуо да такав систем функционише због корупције у односу институције и шљунчара.
Он каже да се актуелни закони углавном не спроводе, а да је главни проблем то што институције не раде свој посао.
Ископане локације постају дивље депониј
Душан Аћимовић каже да се у борбу око нелегалне експлоатације шљунка укључио јер му је лично пријетило.
„Моја породична кућа је била угрожена због нелегалне експлоатације шљунка. Наиме, поред моје куће су пролазили камиони из тих нелегалних шљункара који се налазе уз ријеку Дрину, који су ми оштетили кућу и помоћне објекте. Обала ријеке Дрине на том локалитету где је експлоатисан шљунак буквално је уништена и девастирана “, рекао је он.
Он објашњава да је нелегална експлоатација најчешћа у откопавању приобалног пољопривредног земљишта.
„Ти нелегални рудари шљунка мисле да ако купе пољопривредно земљиште могу са њим да раде шта хоће. То значи да скидају тај површински слој земље, а након тога се копа шљунак до неколико метара дубине. Након тога формирају се нове водене површине, тзв базени који се често наслањају на Дрину. То је буквално отворило пут да се Дрина прошири и изађе ван граница корита “, рекао је он.
Он каже да сви ти рудари шљунка раде на црно јер не могу да добију сагласност за експлоатацију шљунка са пољопривредног земљишта.
Он додаје да се овако уништено земљиште претвара у дивље депоније.
„Несавјесни грађани одмах бацају велике количине смећа у те рупе, а нове депоније ничу буквално на свакој локацији ископаној нелегалним ископавањем шљунка “, нагласио је он.
Он је додао да локална власт у почетку уопште није реаговала на њихова писма која су указивала на нелегалну експлоатацију шљунка.
„Локална власт је и сада прилично пасивна. Што се тиче припадника МУП-а, они су у границама својих могућности сасвим коректно обавили свој посао, изузели документацију и предали је надлежним инспекцијским службама и тужилаштвима. Посљедња активност била је опсежна акција на подручју Зворника гдје су извршени претреси на више локација тих нелегалних шљунчара. Да ли ће то резултирати оптужбама? Искрено се надам да хоће јер има више него довољно доказа“, рекао је он.
Активизам доноси притиске
Каже да је због свог активизма трпио разне притиске, који имају везе са његовом професијом.
„Ја сам полицајац и поставило се питање да ли ја као полицајац имам право да будем активиста неформалне групе грађана“ , рекао је он и напоменуо да су ова питања стигла од његових претпостављених у Министарству унутрашњих послова.
„Они сами нису обавјештени да сам ја прије свега грађанин који има право да указује на проблеме и девијације овог друштва, а нелегална експлоатација шљунка је свакако проблем са којим се ово друштво суочава“ , рекао је он и додао да је све ово резултирало низом непријатних ситуација, од писања разних изјава и подношења извештаја.
„Свакако да ме то није поколебало, али ми је дало јасан показатељ да сам на правом путу и да је неко повређен нашим активностима, а некоме смета наша активност“ , прецизирао је он.
Постави коментар