Британска компанија „Минеcо“ је у марту 2022. године пустила у рад своју малу хидроелектрану „Медош“ на ријеци Дрињачи у Зворнику, којом је наставила ширење пословања на овом подручју кроз први пројекат из обновљивих извора енергије.
Две године касније, предузеће „РДС – Рударско-грађевински радови” из Србије, које је било главни извођач, подноси кривичну пријаву и тражи од надлежног министарства да поништи издате дозволе јер су, како тврде, градњу пратили бројни пропусти уз недостатке у техничкој документацији за које се накнадно сазнало.
Инвеститори то демантују, а надлежне институције игноришу цео случај.
Две компаније су неславно окончале сарадњу на овом пројекту, а „нагодиле“ су се и о спољнотрговинској арбитражи при Привредној комори Републике Српске, која је делимично закључена у корист компанија из Србије, а које сада заснивају своја потраживања на основу те пресуде.
Наиме, „Минесо” је све послове око изградње водио преко свог концесионог предузећа „Медош оне”, које је са „РДС-ом” у фебруару 2018. године потписало уговор о извођењу дела радова, вредан 4,2 милиона евра.
Уговор је подељен на три лота, односно ЛОТ 1 – захват воде, ЛОТ 2 – тунел за снабдевање и ЛОТ 3 – доводни цевовод.
У „РДС” су тврдили да су понуду дали на основу непотпуне документације, због чега су набавили и погрешну опрему, а која им је знатно отежала цео посао, који нису ни проценили како треба.
Тачније, приликом достављања документације за израду понуде, а приликом потписивања уговора, достављена им је документација која је носила назив „главни пројекат“, али која је по свом садржају заправо представљала идејни пројекат и није садржала елементе главне конструкције пројекта као што су геолошки темељи, на основу којих се изводе радови.
Вештак: Документација није била валидна
Њихове тврдње поклапају се са налазом вештака геолога, академика Неђе Ђурића, који је био укључен у арбитражни поступак.
Он наводи да пројекат не обухвата геолошке радове за хидротехнички тунел и машиноградњу, те да пројектант није ни радио по подацима геолошких истраживања, а као основу за израду није користио параметре добијене теренским снимањем при изради главног пројекта.
„Уместо коришћења геолошких и геотехничких података са терена, усвојени су одређени подаци, позивајући се на упоредно правне примере и образложење да ће грешка на усвојеним параметрима бити мања од стварне“, навео је његов налаз.
Иначе, како је навео, приликом вештачења није имао оригинални главни пројекат са пратећим томовима, већ касније уређен, вероватно допуњен.
Геолошка документација уредно уграђена у главни пројекат накнадно је уређена, јер сви документи главног пројекта показују да се не ради о оригиналном главном пројекту из априла 2016. године, напоменуо је он.
Имао је утисак да је све урађено искуствено, не уважавајући ситуацију на терену.
„Стално се ангажују неовлашћени стручњаци који не прате и напредовање радова. Извештаји су углавном теоретски без графике и не може им се веровати. Углавном, накнадне геолошке радове, односно радове у фази изградње појединих објеката, изводила су лица која не познају законску регулативу Републике Српске“, написао је вјештак Ђурић.
Према његовом мишљењу, инвеститор није поштовао Закон о уређењу простора и изградњи, који се односи на пројектовање, ревизију техничке документације, изградњу, стручни надзор.
Ђурић напомиње да је инвеститор сам себе контролисао. Тако је уговор о геолошком мониторингу између предузећа „Медош Оне“ као инвеститора и предузећа „Антимон“ из Бањалуке као надзорног органа потписао Сава Мандић, директор оба правна лица који се овде појављује и као наручилац и као извршилац посла.
„Геолошка документација коју су сачинила неовлашћена лица нити је важећа, нити је у складу са важећим прописима и не може се сматрати таквом“, закључио је у својој анализи академик Неђо Ђурић.
Стручњак из области архитектуре и грађевинарства Момчило Ковачевић оценио је да је главни пројекат урађен са недостацима, да није адекватан и да је као такав достављен извођачу.
Међутим, наводи, ревизор није уочио недостатке у пројекту, а шта је био његов пропуст.
Ревизију је у мају 2016. године извршило предузеће „Пројекат“ из Бањалуке и дало позитивно мишљење. Ковачевић је покренуо питање њихове стручности.
„У поменутој комисији ревизорске куће није било представника геолошке струке. Поменута ревизорска кућа је изнела баналне примедбе не водећи рачуна о недостацима пројекта“, део је њеног налаза.
Иначе, „РДС” је у посао уведен у септембру 2018. године, где је ангажован као главни извођач.
Према једној од клаузула уговора, инвеститор је могао да тражи ангажовање подизвођача, али не без сагласности извођача, јер је то био његов задатак и одговорност.
Међутим, то се догодило у јуну 2019. године, када је „Медош Оне” раскинуо уговор за ЛОТ 2 – тунел за снабдевање, а за друга два ЛОТ-а увео и друге извођаче поред „РДС-а”. Ријеч је о фочанским фирмама "Симинг Траде", "Србиње путеви" и "Техноградња".
Инвеститори су се правдали да је „РДС“ у уговору имао рок од 11 месеци за завршетак радова, а да су од маја 2018. до јуна 2019. године од свих уговорених радова реализовали ископ у тунелу и веома мали део ископа за брану и за водозахват.
Извођач је у тренутку преузимања дела радова извео 27,6 одсто укупно уговорених радова, проценили су, а уместо уговорених 11, завршио их је за 37 месеци.
Они су коментаре о геолошким основама главног пројекта оценили потпуно неоснованим јер је, како су тврдили, "РДС" био упознат са њима годину и по дана пре потписивања уговора и прихватио их као основу за формирање својих понуда.
Тражили су 1.866.529 КМ одштете, али је њихов захтјев у потпуности одбијен као неоснован.
Иначе, сматрали су да је арбитража преурањена, те да нема јасно образложеног одштетног захтева, због чега су тражили да се одбије, што су такође пропустили да учине.
Арбитражно веће којим је председавао професор Витомир Поповић констатовало је да је највећи део неспоразума настао због тога што „РДС” није добио одговарајућу пројектну и другу документацију на основу које би могао да приступи несметаном извођењу грађевинских радова на начин и под условима. прописано споразумом.
Навели су и да је „Медош Оне” једнострано и супротно уговору раскинуо уговорни споразум. По њиховом мишљењу, није требало да ангажују додатне извођаче.
„Инвеститор и руководилац изградње нису овлашћени да ангажују друге извођаче за извођење грађевинских радова уговорених са тужиоцем, али имају право да наложе главном извођачу да ангажује именованог подизвођача, с тим да такав подизвођач остаје у надлежности извођача у надзору“, закључили су.
У „РДС-у” су само делимично задовољни пресудом. Вијеће није прихватило налаз економског стручњака да би цијена уговорена са другим извођачима могла бити основ за обрачун измакле добити, па су умјесто тражених два милиона марака добили 256.610 КМ.
„Арбитражно веће утврђује проценат вредности изведених радова на основу пројектне документације за коју је утврдило да није валидна и адекватна, што је бесмислица“, каже директор РДС-а Младен Поповић.
Из тог разлога су недавно поднијели тужбу пред Окружним привредним судом у Бањалуци, тражећи дјелимично поништење арбитражне одлуке, а успут су тужили и „Медош Оне“.
У тужби наводе да је инвеститор једнострано и без основа раскинуо уговор са њима, а уговорене послове дао паралелним извођачима, због чега су, сматрају, претрпели штету у виду изгубљене добити.
С друге стране, траже од Министарства уређења простора, грађевинарства и екологије Републике Српске да поништи грађевинску и употребну дозволу за хидроелектрану, позивајући се управо на оно што су стручњаци навели у свом налазу.
Министарство шути, Тужилаштво БиХ поднијело предмет
Такође повлаче изјаву о квалитету изведених радова у јулу 2021. године, на основу којих су добијене поменуте дозволе.
Тврде да је злоупотребљено јер их је „Медош Оне” представио као једине извођаче, што, како кажу, није тачно. На пример, јављају се као извођачи радова у изградњи машинске зграде, у чијој изградњи нису учествовали.
Таквом изјавом „Медош Оне” је поднео захтев за технички пријем и са њим поднео лажни захтев за издавање употребне дозволе“, тврди се у овом документу.
Такође, агенцији СИПА и Тужилаштву БиХ упућена је кривична пријава против директора "Медош Оне" Саве Мандића, који се терети за превару, незаконито поступање у привредном пословању и злоупотребу положаја.
Напомиње се и да је „РДС“ приказан као једини грађевински извођач, чиме се прикрива учешће паралелних извођача, који иначе нису ни имали лиценце.
„Цео процес од добијања грађевинске дозволе до пријаве завршетка радова и добијања употребне дозволе био је нерегуларан, што оправдава сумњу да је учињен низ тешких незаконитих и евентуално коруптивних радњи“, наводи се у извештају.
У Тужилаштву БиХ за ЦАПИТАЛ је потврђено да су пријаву и формирали предмет у јануару ове године, те да ће на томе радити у складу са расположивим капацитетима.
„Када буде донета одлука тужиоца, јавност ће бити обавештена“, кратко су рекли.
Поповић каже да није могао раније да реагује.
„Други извођачи су уведени у посао без моје сагласности. Ја сам се жалио и упозоравао на то, али нисам могао много, и сам сам био у томе, па сам наставио да радим да бих на крају имао основа за тужбу. Имао сам одређене сумње до арбитраже и налаза вештака, а када су потврђени, алармирао сам надлежне органе“, рекао је он.
Инвеститори изазивају стручњаке и арбитражу
У компанији „Медош оне” кажу да нису упознати са кривичном пријавом, због чега не желе да је коментаришу. Такође, тврде да не знају ни за захтев за укидање грађевинске и употребне дозволе. Међутим, сматрају да су такви захтеви неосновани и неоправдани.
Они су, кажу, ангажовали овлашћене пројектанте, ревизоре, надзор, међународну компанију као кровни надзор за праћење реализације комплетног пројекта, укључујући техничку документацију и само извођење, као и све остале потребне стручњаке са којима су потписани уговори.
"Цијели пројекат је урађен у складу са највишим стандардима и прописима Републике Српске и Босне и Херцеговине", кажу у компанији.
Имају низ замерки на налаз вештака, као и на сам поступак утврђивања њихових задатака, јер ниједан њихов предлог није прихваћен. Међутим, они су прихватили резултат арбитраже и измирили своје обавезе по њој.
Један од примера њиховог незадовољства је закључак вештака геолошке струке који се односи на поверавање послова надзора правном лицу које је повезано лице са наручиоцем.
Они кажу да важећи Закон о геолошким истраживањима није дозвољавао да геолошка истраживања и мониторинг обавља исто правно лице, док послове мониторинга може да обавља правно лице које је повезано са наручиоцем истраживања.
„Ово је уобичајена ситуација код великих рударских система, где се посао геолошких истраживања поверава правним лицима са потребним лиценцама, а послове надзора обављају чак и сами наручиоци, тј. за то формиране посебне службе у оквиру наручиоца (Рудник Омарска, РИТЕ Угљевик и др.). У овом случају, геолошка истраживања је извршило лиценцирано правно лице које није било у сродству са наручиоцем, тј. „Медос један“, одговарају.
Наводе да је „РДС” и пре ступања у посао имао сву расположиву документацију.
Привредно друштво „РДС-РГП“ Врдник је пре закључења уговора о извођењу радова дало на увид, у два наврата, сву грађевинско техничку документацију на коју није имало примедби“, наводе у свом одговору.
Кажу да је према потписаном уговору извођач имао рок од 28 дана да изнесе примедбе на пројектну и другу грађевинско техничку документацију, али то није учинио.
„Такође, уколико је сматрао да постоје одређене „неправилности“ у погледу документације или било ког документа прибављеног и коришћеног за изградњу ХЕ Медош, извођач је имао могућност, према закљученом уговору, да на то укаже инвеститору. и захтевају отклањање недостатака“, саопштило је предузеће „Медош Оне“.
Подсећају да је „РДС” издао документ у поступку добијања употребне дозволе којим је под кривичном и материјалном одговорношћу потврдио да су сви радови изведени у складу са пројектном документацијом и издатом грађевинском дозволом.
Тврде и да их је директор „РДС-а” Младен Поповић на разне начине уцењивао и претио и да је својим поступком вршио притисак на њих, због чега спремају и кривичну пријаву против њега.
Наше писање на ову тему виде и као вид притиска на правосудне институције. Страхују да ће КАПИТАЛ постати „инструмент оних који нису задовољни арбитражним одлукама и сада покушавају да шире негативну кампању кроз медије за своје личне интересе“.
Они су дијелом свог писма цитирали Кодекс за штампу и онлине медије Босне и Херцеговине, али и поручили да ће користити сва правна средства да заштите свој углед.
Комплетне одговоре на наша питања и њихово писмо можете прочитати ОВДЕ.
Иначе, полемике око мале хидроелектране "Медош" трају од 2014. године, када је Влада Републике Српске, на приједлог Комисије, дала концесију за њену изградњу и коришћење.
Како је тада писао портал "е Трафика", швајцарско-италијански конзорцијум дао је повољнију понуду за Републику Српску, али је она одбијена као нерегуларна.
Оснивачи су најавили подношење тужби и кривичних пријава, јер су тврдили да је "Минецо" незаконито добио концесију, а исходи тих поступака нису познати.
Британска компанија је оповргла те наводе, тврдећи да је цео поступак спроведен у складу са законом.
Поред хидроелектране у Зворнику, "Минецо" је у Босни и Херцеговини присутан преко рудника олова у истоименој мјесној заједници у Федерацији БиХ и рудника олова и цинка "Сасе" у Сребреници. Геолошка истраживања врше и на локалитету Челебићи у општини Фоча.
У Србији управљају рудницима олова и цинка у Горњем Милановцу, Љубовији и Босилеграду.
Постави коментар