Подизање минималног износа плате од стране Владе Републике Српске без механизама заштите радника, изазвало је валове поскупљење живота у свим областима, проузрокованих од стране приватног сектора. Узимајући у обзир да је приватизација Републике Српске примарна у односу на јавне институције у служби грађана, ово су прикази сиромаштва, сматрају стручњаци.
Непосредним повећањем, поскупљења се одражавају како на пораст цијена аутобуских карата, па чак повлаштене карте и за пензионере а тако и вртиће у приватном сектору.
У великом броју приватних вртића и ове године су поскупјеле, што је разбјеснило родитеље, који кажу да им се више не исплати радити, јер за двоје дјеце морају платити више од 600 КМ.
У Зворнику примјетно је поскупљење аутобуских карата са потребом да се надомјести разлика подизања минималног износа плате, на шта су посебно категорије пензионера огорчено негодовале.
Црвени аларм је већ годинама активан у реалном сектору.
Уколико сте у у обавези да 23 радна дана путујете 60км, трошкови превоза износила би чак 460КМ, као што је неријетко ситуација са грађанима који путују на релацији Зворник-Тузла или Зворник-Бијељина.
Мањи дио зараде који вам остаје за располагање за храну и остале потребе је 440 КМ.
Mинималац од 900КМ је одлика живота преко 20.000 грађана из реалног сектора Републике Српске, раднику за живот не остаје ништа до пуког преживљавања .
Додатак за топли оброк, превоз и минули рад их управо одвајају од тоталног сиромаштва док послодавци неријетко избјегавају неке законске обавезе. Уплата топлог оброка се своди умјесто појединачног на минимално, колективни, или до потпуног избјегавања давања за путни трошак, јер радници не траже испуњење обавезе да не би остали без посла, поготово уколико се ради о мањем броју километара.
Оваквим поступцима повећања грађани Републике Српске сматрају неефикасним, без ефеката проналажења механизама заштите. Повећање минималног износа није донјео никакве промјене, него насупрот допринјео је инфлацији што није био примаран циљ у односу на потребе потрошачке корпе која превазилази 2.500 КМ. Сам систем заштите радника у Републици Српској као ни систем оправданости раста цијена у приватном сектору са растом минималне плате, није добро организован нити санкционисан, те сматрају да држава мора да поради на механизмима заштите сопствених грађана.
Да ли заправо приватни сектор одређује квалитет живота радника и грађана у Републици Српској?
Систем заштите права радника требало би да заузима оквире заштите на принципу европског система вриједности, процјењују стручњаци, јер у супротном валови одлива становништва се неће задржати.
Фото: Илустрација
Постави коментар