„Криве карактере чини крива вјера“ један је од животних постулата доказаних кроз вијекове свих народа.
Потреба да Господ види јагње у нама често у околностима овог материјалног свијета, људи потпадају под палу природу мржње и нетрпељивости, супротно оном наслеђу по рођењу, које као такво не представља ниједна света књига.
Карактеристика „палих“ је мржња!
У благим данима ова мржња постала је свједочанство неслућених злочина над православним живљем у Подрињу.
Као прошлих деценија, тако и данас, злоупотреба потиснутих рана из прошлости не јењава кроз раздор и сукоб, неријетко мотивисаних „оправдањем“ материјалног положаја који су појединци извојевали на несрећи других, а интерес преовладава разумом без одговорности за последице. Интерес у њима гази и понос и претке, част, неријетко и преко мртвих. Народу нетрпељивост а политичарима фотеље.
Мултикултурални систем подјеле власти на једнаке "части" између Бошњака и Срба превазишао је све границе неслагања у овој сфери, само га "сиромашни" још нису разграничили, бавећи се дилемом око питања између опстанка, вјерске мржње и чије су границе, док сви живимо у оквиру свог дворишта, устремљених и усмјерених од стране оних који су заправо богатством материјалног постали дебелокожци "сиромашни и умом и духом".
На мјесту мучеништва и страдања, на пола пута између Србренице и Бајине Баште у кањону Дрине, у мјесту Осат, мјесту поријекла православног горостаса владике Николаја Велимировића, доласком архимандрита Луке, игумана манастира Карно, из малог контејнера под храстом, развила се уз Божију промисао православна обитељ кроз усрдне молитве вјерних.
Непоколебљивим карактером, чврстом вјером и благом ријечју игумана манастира Карно, који је изузетно поштован и цијењен од Подрињаца из околине, на неприступачном планинском терену кањона Дрине, од послератно запуштеног манастира свете промисли Господње развио се манастир као свијећа замраченима, кроз благослов преко игумана Луке.
Манифестација мржње није заобишла ни овај манастир ни слуге Божије, па се као таква често показивала преко појединаца искривљене вјерске догматике и кривог карактера, примјерима проваљивања у просторије манастира на дан Васкрсења Христовог, на Литургију, са ловачким псима, док је народ био на молитвеном сабрању, пријетње, пуцање на манастир из ватреног оружја.
Овакво испољавање мржње није изостало ни данас, ништа мање опасно и у режији политички изабраних представника власти, потпредсједника Републике Српске Ћамила Дураковића.
Доласком божићних празника, празника мира, праштања и међусобне толеранције са Миром Божијим, Срби подрињског округа годинама су на мети напада због својих обичаја, па и самог постојања. Данас као последица лоше реторике властодржаца у већој мјери и опасније и изражајније, али обавеза храбрих предака је стати у одбрану светиња, поријекла и вјере. Страдати за Христа за православне представља овјековјечење вјере кроз позив и примјер врлине светих.
Како претходни напади на вјерске објекте нису поколебали апостоле савременог доба, тако и данас имамо одговор упућен подпредсједнику Републике Српске Ћамилу Дураковићу од архимандрита манастира Карно које Вам преносимо у цјелости:
" Г. потпредседнику Републике Српске,
Мир Божји и срећан вам Дан Републике Српске 9. јануар!
Када сте већ толико неваспитани и заслијепљени мржњом према свему српском, па нам нисте ни честитали Божић, иако сте били тај дан са вашим ловачким башибозуком преко пута нас на Крагљиводи - Метоху Манастира Карно. Уместо тога сте као мишеви, неовлаштено, нас снимали из оне нелегалне дашчаре и пашчаре преко пута, где се најчешће окупљају ловци с керовима и пијанци, који урлају, а мисле да пјевају.
Као и за Богојављење и Часни Крст, опет морам да вас учим и за Бадњак. То је стари српски обичај који није могао да спречи ни османлијски, ни аустроугарски, ни комуњарски окупатор, па неће ни преименована османлијска заоставштина. Срби су славили Божић и славиће док је света и века.
Наравно и тај дан сте дошли са ловачким пушчетинама и псима и стајали преко пута, покушавајући уплашити верујући голоруки народ називајући нас "мањинским радикалним групама". Смешни сте и јадни, ко из лошег филма. Па још по старом обичају после кукате. Безочно лажете, јер добро знате да ми никада никога нисмо угрозили, нити је то у Духу Православља. Ситуација је потпуно обрнута од оне коју износите у јавност, обмањујући хиљаде лаковерних душа, пре свих муслимана. Ви сте тај који сваки Православни Празник и Имендан покушавате зачинити горчином и себи придавати значај који немате ни у сопственом народу. Најлакше је нападати и клеветати православне свештенике, што годинама и упорно радите, знајући да вам углавном неће ни одговорити, нити се "бранити". Ваша мржња, да не кажем глупост је попримила огромне размере.
Помињете мезарје преко пута, које сте узурпирали, знајући да су ту сахрањени убијени Срби у Првом рату. Стрељали су их аустроугарски "шуцкори", најгори локални олош како их је описао наш познати нобеловац Иво Андрић. Над хумкама је био и споменик који сте украли и однели у Тузлу. Захваљујући доброти неких људи муслимана враћен је и налази се у Српском Православном Манастиру Карно код Сребренице. Тај спомен убијеним Србима ће бити, с Божјом помоћи, обновљен и сведочиће.
А какву срећу и благостање ви можете градити и очекивати подижући мезарја на српским костима?!
Толико година већ кидишете и насрћете на Српску Православну Цркву и још нисте схватили да је Светлост Христовог Јеванђеља и Његових Светих јача од свих сила мрака, обмане, клевете и лажи. Добро вам је познато како су прошли клеветници и лажови на Свети Манастир. Научите бар нешто кад вам је Бог дао времена.
„Почетак мудрости је страх Господњи", каже Премудри Соломон.
Али пошто сте ви углавном амерички и немачки ђаци, из историје нисте ништа научили, видимо се у августу.
Желим вам да дуго година будете потпредседник Српске и обиљежавате Дан државности и Њен рођендан под црвено - плаво - белим барјаком.
БОЖЕ ПРАВДЕ
Манастир Карно
9. јануар 2024. год.
Св.Првомученик и
Архиђакон Стефан
Архимандрит Лука осаћански са свим у Христу братством. "
Постави коментар